(Mama se igrala bojom na mojoj kosi. Ispalo freaky, kaže Teta. Kaže i Tata. Ispalo, zapravo, kao ja. Pa dobro. Onda ću se barem ponositi time. (naklon.)) - (ja se bojim same sebe na ovoj slici)

Ja *prtljam po kosici*: 'I, Brate, ti se sviđa kak sad izgleda moja kosa?'

Brat *gleda monitor, pa baci jedan 2-sekundni look prema meni (valjda da me ne gleda predugo, da ne riskira to da mu se pojavi trajna grimasa na licu) i opet se okrene monitoru*: 'M-hm.'

M-hm? Nije rekao 'fuj' ili 'loše je' ili 'ba, kak si gadna' ili možda čak 'svaki put ti je sve ružnije!' kao što je prije znao govoriti?

M-hm?

To je kao da mi je upravo rekao da sam 'najljepša, najpametnija osoba koju je ikad vidio, a da mi je kosa jebeno zakon'.

M-hm?

Opa.

Navečer Bratić, Teta, Mama i ja. (jedem palačinke s čokoladom, nakon što sam pojela tiramisu i jednu s orasima. Bratić ipak želi konkretno – napao je njoke. Cousin Strikes Back.)

Bratić *priča ozbiljno*: 'Al, kad pogledam cijelu Sestričninu generaciju, ona je još i dobro ispala.'

Ne znam. Ne znam.
Brat je rekao 'm-hm', a bratić da sam 'dobro ispala'. I to u samo 24 sata.
Ovako fancy komplimente se ne dobija svaki dan.
Pa što mi više treba?

(novi fotoaparat, digitalni, prilično profesionalni  – ako se netko nudi pljunuti pare na moj bankovni račun, samo neka se javi i odmah ćemo sve sredit)

I dalje imam osjećaj da se desila neka neravnoteža na ovom svijetu.

 
[a ja idem sutra na maturalac i jebite se. Haha. Ma uživajte, pa do čitanja za tjedan dana.]