Što bi moglo biti savršenstvo?

Za doček sam se obukla onako kako bi se eventualno mogao obući netko tko će provesti par dana na ledu družeći se s polarnim medvjedima. Ne samo da sam imala tajice ispod traperica, nego i dva para čarapa, starke i grijače.

I, ne, nisam imala ništa crvenog osim par crta na čarapama.

Severina je bila odjevena u ljupko crveno nešto, a na glavi je imala božićnu kapicu koja je svjetlila (da su joj barem lampice riknule) i nije bilo načina da je se makne sa scene, makar su se pijani likovi derali 'oćemo TBF, jebemte Severina'.

Crta-štrafta-prošetaj.  (nije ni skužila da je prošlo jedan i da je njezino vrijeme pa-pa)

Tri frendice i ja se uhvatile za ruke i napravile kolo oko frenda, koji je prokomentirao: 'bar mene ljudi čudno ne gledaju'.

Seve se ufurala u domaći đir, pa se derala 'večeras je naša fešta, večeras se vino pije', dok je rulja starosti od 15-196 godina skakutala u ritmu ucuganih žirafa.

Kiša je počela padati, i napokon je Seve Nacionale odlučila otići napit se negdje, pa je mahnula razularenom narodu i pokupila se.

Tada su napokon stigli TBF, a ekipa je masovno počela eskivirati.
TBF su započeli svoj koncert  s pjesmom 'UV zrake'.

Al nema veze nek sunce sija
... a kiša pada k'o iz kabla.

Neko sam vrijeme furala kapuljaču od hoodija, al sam shvatila da je svejedno, jer sam ionako sva mokra. Poplava među moja dva para čarapa, al ne smeta to, jer oni pjevaju da ništa mi neće ovi dan pokvarit.

E da ga jebeš, neće.

Čagam u drugom redu, skačem, lik pored mene riga, i sve je super.

Prvi put da sam se kupala na otvorenom na Novu godinu.
Nek svima bude sretna. =)